Đakuzi za dvorište, relaks za dušu

Oduvek sam sebe smatrala zimskim detetom. Što zbog rođenja u zimu, što zbog ljubavi prema pomenutom godišnjem dobu. Leto i vrućine mi nikada nisu bili jača strana. Međutim, vremenom, da ne kažem sa godinama, sve sam tolerantnija na toplotu. Pravo zadovoljstvo pronašla sam prošlog proleća, kada smo u begu od pandemije i zatvaranja, rešenje za opuštanje i odmor pronašli u jednoj vikendici koja je imala đakuzi u dvorištu. Da, pravi, lepi đakuzi za spoljašnju upotrebu.

Kako smo prešli na posao i školu od kuće, stan smo zamenili boravkom u prirodi. Ubrzo smo shvatili da je to bio pun pogodak. Nije to bila neka vau vikendica. Svega dve prostorije, udobni kreveti, prelepa priroda i spoljni đakuzi. U početku, vadeći se na hladnoću, jer, Bože moj, mart je mesec, nije mi ni na kraj pameti bilo da koristim đakuzi. Lošu cirkulaciju lečila sam crnim vinom. Za to vreme, ko bi rekao, suprug je glumio pravu hrabricu i uživao u penušavoj kupki. Videći da je prilično dobro raspoložen i da zen faza kod njega baš traje, osmelih se da i ja probam to čudo koje je od moje jače polovine, napravilo kul polovinu.

Sa druge strane, znajući da taj ništa ne bi radio, pa čak ni da mene prevesla, na svoju štetu, odvažih se za kupanje napolju, istina početkom aprila. Nekom može pasti na pamet da to i nije neki uspeh, ali svi oni koji su zimogrožljivi, znaju o čemu pričam. Elem, postadoh hrabrica i prosvetlih se. I da znate, kupanje u đakuziju je fizičko i emotivno prosvetljenje.

Frka je malo dok ne uđete u vodu. A odatle, pogled na život postaje drugačiji. U dvorišu, pod nastrešnicom letnjikovca smešten je đakuzi. Metalna konstrukcija, obložena tamno braon plastikom koja podseća na drvo. Iako u početku i nemate predstavu kako unutrašnjost izgleda, bar je tako bilo u mom slučaju, u pitanju jekontrastna belo siva podloga.

Zapravo, ovo sam provalila tek kasnije, jer dok sam uživala u hidromasaži, dodatni efekat opuštanja pružila mi je smena sedam nežnih, različitih boja. Kasnije sam saznala da se to zove hromatoterapija. A, ono što je zanimljivo jeste da ta terapija bojama, zapravo utiče na samoizlečenje tela i duha. Čulom vida, nervnog sistema i kože svaka boja, blagotvorno deluje na kompletan organizam. Sada vam je jasno zašto je blaženstveno stanje moje jače polovine bilo toliko vidno.

Malo je reći da sam od tog dana svakodnevno tražila vreme za jačanje zen stanja. Nije ni čudo. Ovaj đakuzi ima 34 mlaznice putem kojih vrši masažu tačno određenih tački na telu. Velika količina stresa koji smo očito godinama sakupljali ostavio je kao posledicu, pored nižeg stepena tolerancije i zgrčene mišiće. Složićete se da svako ko je osetio bol od zgrčenih mišića, iliti pokočenost, zna koliko hidromasaža može biti korisna i blagodetna.

Vremenom, za šta sam bila sigurna da se nikada neće destiti, sve više sam ličila na svog suprug, kada je stepen opuštenosti u pitanju. I ne samo to. Cirkulacija mi je bila mnogo bolja. Istina i vino je imalo uticaja na to, ali đakuzi je bio presudan. Kako klincu nije bilo zanimljivo da koristi đakuzi, jer mora mirno sedeti, a i toplo mu je, ceo prostor hiromasažne kade namenjen za četiri osobe, koristili smo nas dvoje. Odlično, zar ne?

Nakon povratka kući, imali smo dovoljno energije za sve izazove koji su nas čekali. Međutim, kako ova pademija namerava da potraje, vikendica i đakuzi nam se čine kao skroz dobra investicija za oporavak i opstanak. Ukoliko ste sličnog mišljenja, pogledajte ovaj đakuzi , možda se baš uklopi u vaše dvorište i vašu odluku da budete zdravi i opušteni.